Одсек за респираторне поремећаје током спавања

Одсек за респираторне поремећаје током спавања има специфичну делатност по којој се издваја од других великих здравствених установа у земљи. Посебност се огледа у врсти болести којом се бави – sleep apneom, као и свеобухватном приступу овој болести. Одсек као организациона јединица је званично почео са радом 1. децембра 2006. године. У Одсеку је у току 2016. године урађено 323 специјалистичка прегледа, 241 полисомнографија, 37 респираторних полиграфија и 125 контролних прегледа пацијената који се лече од sleep apnee.

sleep apnea

Поремећаји дисања током спавања

Sleep apnea, односно правилније sleep apnea/hipopnea синдром, је поремећај који се карактерише постојањем најмање пет промена у регуларности дисања у периоду од један сат током спавања (потпуни или делимични прекиди дисања). Болест се према патолошком супстрату дели на опструктивну sleep apneu и централну sleep apneu, при чему је код прве поремећај најчешће на нивоу грла односно орофаринска, а код друге која је ређа постоји поремећај на нивоу центрланог нервног система односно регулаторног центра за дисање. Степен тежине болести се градира на основу апнеа/хипопнеа индекса (АХИ) и од изузетног је значаја за одређивање најбоље терапијске могућности.

Фактори ризика за развој sleep apnee су гојазност, старија животна доб, генетска предиспозиција, поремећаји максилофацијалних структура и хормонски дисбаланс. Пацијенти који имају sleep apneu се жале на тегобе у виду гласног хркања, честих буђења из сна са осећајем недостатка ваздуха, изражене дневне поспаности, слабљења концентрације и друго. Као скрининг метод може да послужи Епфортова скала поспаности и СТОП БАНГ упитник чије вреднсоти веће од 10 односно 3 указују на постојање проблема са спавањем.

Сем sleep apnee важно је споменути и хиповентилациони синдром гојазних. То је болест која се јасно према свом називу јавља код гојазних особа, што је уједно и један од четири критеријума за њено дијагностиковање. Овај тип поремећаја има сложенији механизам настанка при чему има елементе и централне и опструктивне sleep apnee. Такође, лечење захтева другачији приступ.

Дијагностичко снимање спавања

Делатност Одсека јесте дијагностиковање респираторних поремећаја током спавања и процена најбољег облика лечења. Главни и уједно најсложенији дијагностички метод је полисомнографија. То је метод којим се врши неинвазивно мерења виталних параметара током спавања и укључује: електроенцефалографију, електроокулографију, електромиографију, електрокардиографију, пулсну оксиметрију, праћење протока ваздуха у горњим дисјаним путевима, праћење покрета зида грудног коша и трбуха и друго. Мерење се спроводи током ноћног спавања уз помоћ електрода и специјалних сензора који су поставњени на пацијента. Уобичајено се изводи ноћу када се прати физиолошки ток спавања, међутим, свако спавање се може снимати укључујући и кратке дремеже током дана, а који могу указивати на неке неуролошке болести или на лош квалитет ноћног спавања. Анализом полисомнографског записа може се закључити који је тип поремећаја спавања и у ком интензитету присутан, на основу чега се препоручује адекватна терапија.

pacijent

Код пацијената са израженом клиничком сликом и позитивним упитницима за sleep apneu могуће је урадити респираторну полиграфију. То је једноставнији, а за пацијентне комформнији метод јер се снимање врши током спавања у кућним условима. Снимак даје увид у проток ваздуха у горњим дисајним путевима, сатурацију хемоглобина кисеоником и покрете зида грудног коша.

Сем полисомнографије и респираторне полиграфије дијагностички тестови од посебног значаја су капнографија и 24-часовна пулсна оксиметрија. Капнографија је метод који даје увид у концентрацију угљен-диоксида у издахнутом ваздуху што је важно код сумње на хиповентилациони синдром гојазних. 24-часовна пулсна оксиметрија је метод који прати сатурацију хемоглобина кисеоником у периоду од 24 ч. Практично је најједноставнији метод који може да се користи за дијагностиковање sleep apnee код одабраних пацијената – пацијенти са израженом клиничком сликом и без придружених плућних и срчаних болести. Тест је изузетно једноставан и подразумева да се клипса прикачи на кажипрст испитаника, а сам апарат се као сат постави око ручног зглоба.

sinisa

Терапија дисајних поремећаја током спавања

Лечење поремећаја дисање током спавања се базира превасходно на коришћењу апарата за неинвазивну механичку вентилацију, у мањем броју се користе орални апликатори или хируршка терапија. Користе се апарати који обезбеђују стално позитиван притисак у дисајним путевима (continuous positive airway pressure, CPAP), те се такви апарати називају СРАР апарати. Одабир најсврсисходније терапијске опције зависи од врсте поремећаја, али се често као терапијски избор број један налази СРАР апарат. Апарати потпомажу дисање током спавања на начин да не дозвољавају да се деси колапс дисајних путева. Важно је напоменути да се препоручени апарат користи доживотно и да правилна употреба доказано има корист у спречавању развоја кардиоваскуларних и метаболичких болести, а истовремено поправља квалитет живота и отклања дотадашње тегобе.

sleep a

Додатне информације о Одсеку можете пронаћи на сајту http://medicinasna.50webs.com, као и појединости о sleep apnei на линку http://www.authorstream.com/Presentation/53345334-68010-sleep-apnea-pro-ireni-rad-education-ppt-powerpoint/.

Одсек за патофизиологију дисања

Одсек за патофизиологију дисања је један од круцијалних Одсека Инситута сходно да велики број плућних болести даје промене које се могу дијагностиковати функционалним испитивањем респираторног система. У Одсеку је у току 2016. године обављено 8118 спирометријских и 2249 спироплетизмографских прегледа, 788 анализа капацитета дифузије плућа, 68 неспецифичних бронхопровокативних тестова са хистамином и 33 теста индукованог спутума, урађено је 22.534 гасне анализе и начињено је преко 2000 прегледа ради мишљења за оперативне захвате ресекције плућног паренхима и ради мишљења за оперативне захвате ванплућних болести.

Спирометрија

Спирометрија је преглед који даје увид у стање респираторног система као што мерење крвног притиска даје увид у опште стање кардиоваскуларног система. То је метод којим се мери волумен удахнутог или издахнутог ваздуха у јединици времена. Спирометрија се користи у дијагностици плућних болести, праћењу ефеката терапије и рехабилитације, али и као метод секундарне превенције у ризичним групама за развој плућних болести – посебно хроничне опструктивне болести плућа.

Пре прегледа медицинска сестра објасни метод прегледа и упути пацијентана на који начин својом сарадњом може да га спроведе најефикасније могуће. Током прегледа се прати прихватљивост и поновљивост спирометријских параметара и кривуља јер само квалитетно урађен тест обезбеђује тачну интерпретацију резултата.

Спирометријски налаз обухвата низ параметара и приказ кривуља проток-волумен и волумен-време. Параметри од посебног значаја су форсирани експираторни волумен у првој секунди (FEV1), форсирани витални капацитет плућа (FVC) и њихов однос (FEV1/FVC), као и проток ваздуха на 75% 50% и 25% форсираног експиријума (FEF75%, FEF50% и FEF25%) и вршни проток при форсираном експиријуму (PEF). Анализом остварених резултата може се поставити дијагноза опструктивних или сумња на рестриктивне болести плућа. Уколико иницијални налаз указује на постојање опструкције врши се бронходилататорни тест.

Пре спирометрије се препоручује да пацијент не узима краткоделујуће бронходилататоре 6 ч пре теста (Ventolin, Berodual N), да не узима дугоделујуће бронходилататоре и ксантинске препарате (Aminofilin) 24 ч пре теста, да не узима антихолинергике дугог дејства 48 ч пре теста; такође пацијент пре теста не би требао да конзумира цигарете 1 ч, алкохол 4 ч, обилан оброк 2 ч и требао би да избегава већу физичку активност 30 мин пре прегледа.

Контраиндикације за извођење спирометрије су већином релативне и понекад неопходност да се тест уради има већи приоритет у односу на ризике за пацијента ако се ова процедура изврши. Aпсолутна контраиндикација за извођење спирометријског прегледа је акутни инфаркт миокарда. Посебну пажњу је потребно обратити на пацијенте који су имали оперативне захвате на оку, мозгу, грудном кошу или трбуху, уколико имају анеуризму асцедентног дела грудне аорте, уколико су имали пнеумоторакс, хемоптизије, ангину пекторис, инфаркт миокарда или плућну тромбоемболију.

spirometrija

Телесна плетизмографија

Телесна плетизмографија је метода којом се одређују параметри плућне функције који нису доступни спирометријском прегледу. То је метода за одређивање плућних волумена и капацитета, и посебно отпора у дисајним путевима. Користи се ради разликовања опструктивних и рестриктивних поремећаја вентилације плућа, откривања и праћења пацијената који имају изражену хиперинфлацију у склопу хроничне опструктивне болести плућа, у праћењу бронхопровокативног теста и друго. Параметри јединствени за овај преглед су функционални резидуални капацитет (FRC), резидуални волумен (RV), укупни капицет плућа (TLC), специфични отпор у дисајним путевима (sRtot) и укупни отпор у дисајним путевима (Rtot).

Припрема пацијента, као и контраиндикације за овај преглед слични су као и припрема за спирометријски преглед.

body

Бронходинамски тестови

Бронходинамски тестови обухватају бронходилaтаторни и бронхопровокативни тест. Бронходилататорни тест се изводи код пацијената који на инцијалном налазу имају опструктивни поремећај вентилације, као и у склопу испитивања астме. Лекови који се користе у бронходилататорном тесту су салбутамол или комбинација фенотерол-хидробромида са ипратропијумом-бромидом.

Бронхопровокативни тест је један од метода у дијагностичком алгоритму астме. У одсеку се спроводе: бронхопровокативни тест са хистамином, бронхопровокативни тест посредован напором, бронхопровокативни тест са хипертоним раствором, такође се изводе бронхопровокативни тестови који користе алергене радног окружења (професионални алергени).

Пре бронхопровокативног теста се препоручује да пацијент у одређеном временском периоду не користи дотадашњу терапију за астму и да избегава факторе слољашњег окружења који могу повећати бронхијалну хиперреактивност, а све да би тест био релевантан. Тест се изводи у контролисаним условима и након спроведеног теста се ординира краткоделујући бронходилататор.

Одређивање капацитета дифузије плућа (трансфер фактора)

Капацитет дифузије плућа процењује трансфер гасова кроз алвео-капиларну мембрану. Одређивање капацитета дифузије кисеоника је изузетно компликован процес, те се стога одређује капацитет дуфузије угљен-моноксида. Мерење трансфер фактора незаобилазно је у дијагностици болести које захватају паренхим плућа. Вредност трансфер фактора је смањена када је смањена површина алвео-капиларне мембране (емфизем) или када је она задебљана (интерстицијалне болести плућа). Вредност трансфер фактора је повећана уколико је пацијент пре прегледа био физички активан, код гојазних особа, полицитемијe или интраалвеоларног крварење.

Апарати који се налазе у Одсеку омогућују да се овај тест обави на више начина (single breath, single breath RT, intrabreath, NO-membrane, rebreathing) при чему се најчешће примењује метод једног удаха (single breath). Приликом прегледа потребно је доставити вредност хемоглобина, као корективног параметра који се уноси пре прегледа, а има значај посебно код пацијената који имају анемију или полицитемију.

Импулсна осцилометрија

Импулсна осцилометрија је релативно нов дијагностички метод у области функционалног испитивања плућа. Значајна разлика у односу на спирометрију и телесну плетизмографију јесте та што не захтева форсиране дисајне маневре. Због тога се користи код пацијената који због придружених стања и болести не смеју да изводе овакве маневре, као и код деце код које је отежан преглед. Једна од предности је што у односу на спирометрију и телесну плетизмографију даје бољи увид у опструкцију малих дисајних путева, што може имати прогностички и терапијски значај.

Спироергометрија

Спироергометрија је тест којим се врши евалуација одговора кардиоваскуларног, респираторног и локомоторног система на физичку активност. То је најсложенији тест који се изводи у Одсеку и има најшире индикационо подручје: од испитивања болести респираторног и кардиоваскуларног система до медицине рада и рехабилитације. У Одсеку се превасходно користи током преоперативне процене за ресективне захвате плућног паренхима, али има место у испитивању и праћењу великог броја плућних болести (хронична опструктивна болест плућа, интерстицијалне болести плућа).

Тест се изводи у контролисаним условима са добро обученим тимом лекара и медицинских сестара на покретној траци која је део MasterScreen CPX система. Током извођења теста прате се кардиореспираторни параметри при чему је од изузетног значаја потрошња кисеоника (V’O2). Сарадњом пулмолога и кардиолога током спироергометријског теста омогућава се брз увид у здравствено стање пацијента и лакше доношење одлуке о даљем лечењу.

spiroerg