1957.

Odlukom Izvršnog veća Narodne skupštine AP Vojvodine 13. aprila 1957. godine počela je izgradnja Instituta za tuberkulozu, prema projektu koji je odražavao najmodernije trendove svetske arhitekture tog vremena. Iste godine, za prvog direktora te ustanove imenovan je dr Stevan Goldman.

1960.

Izgradnja je završena, a Institut za tuberkulozu počinje s radom 6. juna 1960. kao multidisciplinarna zdravstvena ustanova.

1961.

Primljeni su prvi pacijenti, a Institut je sa svojih 756 postelja bio najveća ustanova te vrste u Jugoslaviji, da bi na kraju 1961. godine u njemu bila zaposlena 454 radnika, među kojima 30 lekara.

Krajem iste godine Institut je organizaciono bio ustrojen na sledeći način:

• četiri ftiziološka odeljenja za lečenje tuberkuloze;
• opšte pneumološko odeljenje za lečenje ostalih plućnih bolesti;
• hirurško odeljenje sa 20 postelja;
• odeljenja za rehabilitaciju, rendgen, bakteriologiju, biohemiju, patofiziologiju, patohistologiju i odsek sa prosekturom, zubna, ginekološka i ORL ambulanta, apoteka i socijalna služba.

Institut za tuberkulozu Autonomne Pokrajine Vojvodine u prvih 10–15 godina svog postojanja bio je prvenstveno usmeren na preventivu, dijagnostiku, terapiju i rehabilitaciju tuberkuloznih bolesnika.

1972.

Zahvaljujući uspešnom radu Instituta, kao i cele antituberkulozne službe, broj obolelih od tuberkuloze u Vojvodini se smanjuje a stručno interesovanje sve više usmerava na druga, netuberkulozna oboljenja grudnog koša. To je bio razlog da se 1972. godine naziv ustanove promeni u Institut za plućne bolesti i tuberkulozu.

1977.

Početkom 1977. godine nastaje nova faza u razvoju Instituta, kada nastupa integracija radnih organizacija, koje predstavljaju nastavnu bazu, u jedinstvenu radnu organizaciju – Medicinski fakultet u Novom Sadu. U tom periodu Institut za plućne bolesti i tuberkulozu zadržao je oko 400 postelja i 140 na Iriškom vencu, kao i Dispanzer u Novom Sadu. Mikrobiološki, biohemijski, radiološki i patoanatomski OOUR-i ukinuti su i kao zavodi postali su organizacione jedinice Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu.

U to vreme nastaju Institut za kardiovaskularne bolesti i Institut za onkologiju na lokalitetu Sremske Kamenice pa se njima dodeljuje određen prostor i posteljni fond Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu.

Institut za plućne bolesti i tuberkulozu otad obavlja tri osnovne delatnosti: zdravstvenu, obrazovnu i naučnoistraživačku, što u prethodnom periodu nije bio slučaj.

Od samog osnivanja Instituta, posebna pažnja posvećuje se stručno-naučnom radu. Tako se već od 1963. u njemu skoro svake druge godine održavaju seminari, simpozijumi međunarodnog karaktera, pa i kongresi međunarodnih udruženja.

Istorijat grudne hirurgije Instituta

1957.

Odlukom Izvršnog veća Narodne skupštine AP Vojvodine 13. aprila 1957. godine počela je izgradnja Instituta za tuberkulozu, prema projektu koji je odražavao najmodernije trendove svetske arhitekture tog vremena. Iste godine, za prvog direktora te ustanove imenovan je dr Stevan Goldman.

Pola godine od otvaranja Instituta za tuberkulozu, počelo je s radom i Odeljenje za grudnu hirurgiju. Prvi bolesnik operisan je 22. februara 1961, i to zbog fibrokazeozne kavernozne tuberkuloze. Operaciju je izveo načelnik Odeljenja za grudnu hirurgiju prim. dr Marko Popović, dok su asistenti bili prof. dr Stevan Goldman i dr Ivan Piliš. Odeljenje je imalo dve moderno opremljene operacione sale ovalnog oblika sa ugrađenim centralnim kiseonikom i centralnim vakuum sistemom, elektrokauterima i hanau lampama. Početkom juna 1965. godine za načelnika Odeljenja grudne hirurgije sa Vojnomedicinske akademije dolazi doc. dr Ivan Fajgelj, koji u dotadašnji hirurški repertoar uvodi i kardiohirurške operacije, uključujući i dečju kardiohirurgiju.

1972.

Godine 1972, kada Institut za tuberkulozu menja naziv u Institut za plućne bolesti i tuberkulozu, proširuje se i Odeljenje za grudnu hirurgiju na 50 postelja, a 1974. na 120, kada se dodaju i dečji kreveti. Primana su uglavnom deca sa urođenim srčanim manama i deformitetima grudnog koša.

1977.

Godine 1977. na lokaciji u Sremskoj Kamenici, pored već postojećeg Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu, u istoj zgradi nastaje Institut za kardiovaskularne bolesti te se imenuje prvi direktor doc. dr Ivan Fajgelj, a Grudna hirurgija postaje deo Instituta za kardiovaskularne bolesti.

1982.

Tokom 1982. Odeljenje grudne hirurgije organizaciono prelazi iz okvira Instituta za kardiovaskularne bolesti i ponovo postaje deo Instituta za plućne bolesti.
Slede planovi, a zatim i radovi na revitalizaciji i dogradnji zgrade za potrebe Instituta za kardiovaskularne bolesti. Dograđuje se četvrti, a delimično i peti sprat na oba panela zgrade. Na novoizgrađenom petom spratu severnog panela podignut je moderan operacioni blok sa pet operacionih sala, od kojih dve pripadaju Klinici za grudnu hirurgiju, a tri Klinici za onkološku hirurgiju. U istom nivou, u produžetku operacionog bloka, napravljena je odvojena jedinica za intenzivnu hiruršku negu sa najsavremenijom opremom i monitoringom.