Одсек за респираторне поремећаје током спавања има специфичну делатност по којој се издваја од других великих здравствених установа у земљи. Посебност се огледа у врсти болести којом се бави – sleep apneom, као и свеобухватном приступу овој болести. Одсек као организациона јединица је званично почео са радом 1. децембра 2006. године. У Одсеку је у току 2016. године урађено 323 специјалистичка прегледа, 241 полисомнографија, 37 респираторних полиграфија и 125 контролних прегледа пацијената који се лече од sleep apnee.
Поремећаји дисања током спавања
Sleep apnea, односно правилније sleep apnea/hipopnea синдром, је поремећај који се карактерише постојањем најмање пет промена у регуларности дисања у периоду од један сат током спавања (потпуни или делимични прекиди дисања). Болест се према патолошком супстрату дели на опструктивну sleep apneu и централну sleep apneu, при чему је код прве поремећај најчешће на нивоу грла односно орофаринска, а код друге која је ређа постоји поремећај на нивоу центрланог нервног система односно регулаторног центра за дисање. Степен тежине болести се градира на основу апнеа/хипопнеа индекса (АХИ) и од изузетног је значаја за одређивање најбоље терапијске могућности.
Фактори ризика за развој sleep apnee су гојазност, старија животна доб, генетска предиспозиција, поремећаји максилофацијалних структура и хормонски дисбаланс. Пацијенти који имају sleep apneu се жале на тегобе у виду гласног хркања, честих буђења из сна са осећајем недостатка ваздуха, изражене дневне поспаности, слабљења концентрације и друго. Као скрининг метод може да послужи Епфортова скала поспаности и СТОП БАНГ упитник чије вреднсоти веће од 10 односно 3 указују на постојање проблема са спавањем.
Сем sleep apnee важно је споменути и хиповентилациони синдром гојазних. То је болест која се јасно према свом називу јавља код гојазних особа, што је уједно и један од четири критеријума за њено дијагностиковање. Овај тип поремећаја има сложенији механизам настанка при чему има елементе и централне и опструктивне sleep apnee. Такође, лечење захтева другачији приступ.
Дијагностичко снимање спавања
Делатност Одсека јесте дијагностиковање респираторних поремећаја током спавања и процена најбољег облика лечења. Главни и уједно најсложенији дијагностички метод је полисомнографија. То је метод којим се врши неинвазивно мерења виталних параметара током спавања и укључује: електроенцефалографију, електроокулографију, електромиографију, електрокардиографију, пулсну оксиметрију, праћење протока ваздуха у горњим дисјаним путевима, праћење покрета зида грудног коша и трбуха и друго. Мерење се спроводи током ноћног спавања уз помоћ електрода и специјалних сензора који су поставњени на пацијента. Уобичајено се изводи ноћу када се прати физиолошки ток спавања, међутим, свако спавање се може снимати укључујући и кратке дремеже током дана, а који могу указивати на неке неуролошке болести или на лош квалитет ноћног спавања. Анализом полисомнографског записа може се закључити који је тип поремећаја спавања и у ком интензитету присутан, на основу чега се препоручује адекватна терапија.
Код пацијената са израженом клиничком сликом и позитивним упитницима за sleep apneu могуће је урадити респираторну полиграфију. То је једноставнији, а за пацијентне комформнији метод јер се снимање врши током спавања у кућним условима. Снимак даје увид у проток ваздуха у горњим дисајним путевима, сатурацију хемоглобина кисеоником и покрете зида грудног коша.
Сем полисомнографије и респираторне полиграфије дијагностички тестови од посебног значаја су капнографија и 24-часовна пулсна оксиметрија. Капнографија је метод који даје увид у концентрацију угљен-диоксида у издахнутом ваздуху што је важно код сумње на хиповентилациони синдром гојазних. 24-часовна пулсна оксиметрија је метод који прати сатурацију хемоглобина кисеоником у периоду од 24 ч. Практично је најједноставнији метод који може да се користи за дијагностиковање sleep apnee код одабраних пацијената – пацијенти са израженом клиничком сликом и без придружених плућних и срчаних болести. Тест је изузетно једноставан и подразумева да се клипса прикачи на кажипрст испитаника, а сам апарат се као сат постави око ручног зглоба.
Терапија дисајних поремећаја током спавања
Лечење поремећаја дисање током спавања се базира превасходно на коришћењу апарата за неинвазивну механичку вентилацију, у мањем броју се користе орални апликатори или хируршка терапија. Користе се апарати који обезбеђују стално позитиван притисак у дисајним путевима (continuous positive airway pressure, CPAP), те се такви апарати називају СРАР апарати. Одабир најсврсисходније терапијске опције зависи од врсте поремећаја, али се често као терапијски избор број један налази СРАР апарат. Апарати потпомажу дисање током спавања на начин да не дозвољавају да се деси колапс дисајних путева. Важно је напоменути да се препоручени апарат користи доживотно и да правилна употреба доказано има корист у спречавању развоја кардиоваскуларних и метаболичких болести, а истовремено поправља квалитет живота и отклања дотадашње тегобе.
Додатне информације о Одсеку можете пронаћи на сајту http://medicinasna.50webs.com, као и појединости о sleep apnei на линку http://www.authorstream.com/Presentation/53345334-68010-sleep-apnea-pro-ireni-rad-education-ppt-powerpoint/.