Први пут, у Институту за плућне болести Војводине, је пласиран стент у горњу шупљу вену.

У Институту за плућне болести Војводине изведена је интервенција постављања стента у горњу шупљу вену, а у циљу лечења синдрома горње шупље вене. Интервенција је изведена у сарадњи лекара Института за плућне болести Војводине и лекара са Војномедицинске академије. Интервенција је протекла без компликација и болесник се добро осећа.

Стент је метална опруга. Вена кава стентови су дизајнирани за пласирање у горњу шупљу вену која је задужена за допремање неоксигенисане крви из горњег дела тела назад у срце. У ређим случајевима могу да се имплантирају у доњу шупљу вену која је задужена за транспорт неоксигенисане крви из доњег дела тела у срце.

Вена кава стентови се користе код сужења горње шупље вене, која су последица експанзивног раста тумора, најчешће малигног тумора плућа. Страндардна терапија подразумева примену радиотерапије и хемиотерапије, што може имати изражене нежељене ефекте. Пласирање стента може да замени или да буде додатак овој терапији. Циљ примене ове интервенције је управљање симптомима који су последица прекида протока крви кроз вену, а то су: гушење, оток лица, врата, руку, проширене вене на грудном кошу, глави, врату и рукама, главобоља. Симптоми би требало да се повуку након 48 сати од пласирања стента.

Како се изводи процедура? Специјалним водичима и катетерима поставља се стент у пределу сужења вене. Интервенција се најчешће изводи кроз венски крвни суд у препонском пределу.

Компликације су ретке и подразумевају неадекватно позиционирање стента 3%, миграцију стента 2%, антикоагулација је потребна у 1%, транзиторни бол у грудима може да се јави у 1%, трансфузија може бити потребна у 1%.

Екипа која је учествовала је била у саставу:

ВМА: Др Синиша Русовић, Др Миодраг Михајловић

Институт за плућне болести Војводине: Доц. др Јован Матијашевић, Др сци. мед. Урош Батрановић, Др Срђан Стефановић, Др Срђан Гавриловић, РТГ техничар Зоран Елез, мед. тех. Маја Станојевић и мед. тех. Дејан Станковић.