Грануломатозне болести плућа обухватају разнолику групу поремећаја дефинисаних присуством плућних гранулома. То је хетерогена група поремећаја која има широк спектар патологија са различитим клиничким манифестацијама и исходима. Грануломатозне болести плућa подељене су на инфективне и неинфективне болести плућа. Инфективне укључују микобактеријске (туберкулозу плућа) и гљивичне инфекције. Иако се туберкулоза (ТБ) често перципира као болест прошлости, она и даље представља значајан глобални јавноздравствени проблем услед високе преваленције, морталитета, растуће резистенције на антитуберкулозне лекове и честе повезаности са имунокомпромитованим стањима. Савремени терапијски приступи, укључујући скраћене режиме лечења ТБ осетљиве на лекове и нове опције за лечење резистентних облика болести, значајно су унапредили могућности лечења. Најчешће неинфективне грануломатозне болести плућа укључују саркоидозу, хиперсензитивни пнеумонитис, аутоимуне болести и васкулитис, пнеумокониозе и плућну хистиоцитозу Лангерхансових ћелија. Пошто је сам гранулом неспецифичан патохистолошки налаз, мултидисциплинарни приступ је важан за поуздану дијагнозу. Пажљива клиничка евалуација, лабораторијско тестирање, тестирање плућне функције и радиолошко снимање, укључујући компјутеризовану томографију високе резолуције, кључни су кораци у дијагностичком приступу грануломатозној болести плућа. У већини случајева, неопходна је биопсија плућа са патохистолошким прегледом узорака плућног ткива. Бронхоалвеоларна лаважа, ендобронхијална ултразвучно вођена трансбронхијална аспирација иглом, трансбронхијална криобиопсија, позитронска емисиона томографија и генетска процена доприносе побољшању дијагностичке тачности грануломатозних болести плућа. Лечење је веома варијабилно и зависи од основног узрока. Код инфективних узрока грануломатозних болести користе се антимикробни лекови, а код неинфективних случајева избегавање узрочног антигена код хиперсензитивног пнеумонитиса, употреба кортикостероида и имуносупресивних лекова за саркоидозу, хиперсензитивни пнеумонитис и аутоимуне грануломатозне болести. Код прогресивних облика користе се антифибротици, а понекад и трансплантација плућа. 

Ове године 25.09.2026.г. у Институту за плућне болести Војводине одржаће се традиционални Национални војвођански пулмолошки симпозијум на тему „ГРАНУЛОМАТОЗНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА У СВАКОДНЕВНОЈ КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“ који ће окупити стручњаке из области пулмологије, патологије, радиологије, бронхологије, микробиологије, који ће презентирати и водити дискусију о најновијим дијагностичким и терапијским болестима везаним за грануломатозне болести плућа. 

Литература: 

1. Lassandro G, Picchi SG, Corvino A, Massimo C, Tamburrini S, et al. Noninfectious Granulomatous Lung Disease: Radiological Findings and Differential Diagnosis. J Pers Med. 2024;14(2):134.
2. Butler, Daniel SC. „Re-defining granulomas: bacterial effectors, host circuits, and spatially resolved immunity.“ Journal of Leukocyte Biology (2026).
3. Global tuberculosis report 2025. Geneva: World Health Organization; 2025. 
4. Wells, Athol U., et al. „A paradigm shift in corticosteroid therapy for sarcoidosis: a World Association of Sarcoidosis and Other Granulomatous Disorders Position Paper, endorsed by the Americas Association of Sarcoidosis and Other Granulomatous Disorders.“ The Lancet Respiratory Medicine (2026): 363-374.
5. Butler, Daniel SC. „Re-defining granulomas: bacterial effectors, host circuits, and spatially resolved immunity.“ Journal of Leukocyte Biology (2026).